Турци под Бечом 0001    Војску купи царе господине, 0002    Војску купи три године дана, 0003    Три године, да цесар не знаде, 0004    А четврту, да и цесар знаде. 0005    Али не зна цесар господине, 0006    Куд ће царе с војском окренути. 0007    А кад царе војску сакупио, 0008    По војсци је пуштио телале, 0009    Да позивље на диван господу: 0010    „Није л’ мајка родила јунака, 0011    Јал сестрица брата одгојила 0012    На свом чистом дивојачком крилу, 0013    Који би се добар јунак нашо, 0014    Да ми буде серашћер пред војском, 0015    Дао бих му добра коња свога, 0016    Под којим је крило до копита; 0017    Дао бих му своју бритку ћорду, 0018    Коју царе пред војску износи; 0019    Дао бих му капу од војнице.” 0020    Зове царе лале и везире, 0021    Он их зове себи на диване, 0022    Па он нали једну чашу вина, 0023    У њу метну до триста цекина, 0024    Па господи царе говорио: 0025    „О јунаци, драга браћо моја! 0026    Који ће се добар јунак наћи, 0027    Да он иде војском управљати, 0028    Ево ће га царе даровати: 0029    Нек попије ову чашу вина, 0030    У џеп метне до триста цекина!” 0031    Ту се нађе један пашалија, 0032    Пашалија, потурица млада, 0033    Па је цару ’вако говорио: 0034    „Ја ћу твојом управљати војском, 0035    Водит војску низ Лику к Рибнику, 0036    Поробит ћу Лику и Крбаву, 0037    Цесарову дику и државу, 0038    И Поуње до Карловца равна, 0039    Од Карловца све до Вараждина, 0040    Гдје ћу војску напојити вина. 0041    Ондолен ћу к Бечу ударити, 0042    И Беча ћу била освојити, 0043    Ја из Беча цесара дигнути, 0044    Па ћу систи на мисто његово.” 0045    Кад то чуо царе господине, 0046    Мило било цару господину, 0047    Па му даде пуну чашу вина, 0048    И у њојзи до триста цекина. 0049    Подиже се паша господине, 0050    Води војску низ Лику к Рибнику, 0051    Па пороби Лику и Крбаву, 0052    Цесарову дику и државу, 0053    И Поуње до Карловца равна. 0054    Роби, пали, грдну жалост ради 0055    Од Карловца све до Вараждина, 0056    Гдје је војску напојио вина. 0057    Па он оде к Бечу каменоме, 0058    И пола је Беча освојио 0059    Све до цркве светога Стипана. 0060    У цркву су коње уводили, 0061    Параментом коње покривали, 0062    Калежима рујно вино пили. 0063    Још им ни то задоста не било: 0064    Од цркве су џамију створили, 0065    На цркви им турски хоџа хуче. 0066    Мисли мисли од Беча цесаре, 0067    Како би се Турком обранио. 0068    Све он мисли на једну смислио, 0069    Па је књигу билу накитио 0070    И шаље је пријатељу своме, 0071    Пријатељу Московићу цару. 0072    У књизи је царе говорио: 0073    „Да си здраво, слатки пријатељу! 0074    Нисам теби своје кћери дао 0075    За твојега Михајила сина, 0076    Што си моме срцу омилио, 0077    Већ сам теби моју кћерцу дао, 0078    Ако мени до потребе дође, 0079    Да се мени у потреби нађеш. 0080    А сад ми је дошло до потребе: 0081    Турци су ми све до Беча стигли, 0082    И пола ми Беча освојили, 0083    Све до цркве светога Стипана; 0084    У цркву су коње уводили, 0085    Параментом коње покривали, 0086    Калежима рујно вино пили. 0087    Још им ни то задоста не било: 0088    Од цркве су џамију створили, 0089    На цркви им турски хоџа хуче. 0090    Помози ми, ако Бога знадеш!” 0091    Књигу штије Московићу царе, 0092    Књигу штије, грозне сузе лије; 0093    Њега гледа Михајило сине, 0094    Па је њему сине говорио: 0095    „Мој бабајко, Московићу царе, 0096    И досад су књиге долазиле, 0097    Никад ниси суза проливао. 0098    Оклен књига, од којега града, 0099    Каквог књига доноси ти јада?” 0100    Ал бабајко сину говорио: 0101    „Не питај ме, моје дите драго, 0102    Ево књиге од бечког цесара, 0103    Таста твога, пријатеља мога, 0104    Турци су му већ до Беча стигли 0105    И пола му града освојили. 0106    Хајде, сине, на највишу кулу, 0107    Па испали бојницу лумбарду, 0108    На њу скупи тријест хиљад’ војске, 0109    Па с’ наврати на краља Саксона, 0110    Нек ти даде тријест хиљад’ војске; 0111    Па с’ наврати на краља Францеза, 0112    Нек ти даде тријест хиљад’ војске; 0113    Па с’ наврати на краља Инглеза, 0114    Нек ти даде тријест хиљад’ војске; 0115    Па с’ наврати на краља Шпањола, 0116    Нек ти даде тријест хиљад’ војске; 0117    Па с’ наврати на краља Малтеза, 0118    Нек ти даде тријест хиљад’ војске; 0119    Па с’ наврати на Црну Краљицу, 0120    Нек ти даде тријест хиљад’ војске! 0121    Седам краља од седам земаља, 0122    Сваки краљу по тријест хиљада!” 0123    Још је царе сину говорио: 0124    „А сад хајде, ето војске силне! 0125    Води војску низ поље Рудово 0126    До бијеле намастира цркве; 0127    У цркви су светачки барјаци. 0128    Када дођеш близо цркве, сине, 0129    Па се цркви тој отворе врата 0130    И изађу светачки барјаци, 0131    Сретну тебе на пољу широку, 0132    Довест ће те цркви намастиру. 0133    Ту ћеш божју службу учинити. 0134    Када будеш ти на пола службе, 0135    Ти погледај светачке барјаке, 0136    И на небу небеске облаке: 0137    Куд прелазе по небу облаци 0138    И за њима светачки барјаци. 0139    Ако пођу Бечу каменоме, 0140    Води војску, придобит ћеш Турке, 0141    Ако с’ врате Москви нашој равној. 0142    Ти распушти још код цркве војску, 0143    Нека иде сваки двору своме!” 0144    Послуша га Михајило сине: 0145    С треће стране Дунај сусретио, 0146    Баш до свете цркве намастира. 0147    Кад је био насред поља равна. 0148    Намастирска отворе се врата, 0149    Изађоше светачки барјаци, 0150    Михајила на пољу сретоше, 0151    И светој га цркви доведоше. 0152    Ту се божја миса учинила. 0153    А када је на по мисе било, 0154    Михајило у небо погледо: 0155    Ал пођоше по небу облаци, 0156    За њима се навили барјаци, 0157    Све нагнуло Бечу каменоме! 0158    Кад се служба божја довршила, 0159    Води војску Михајиле дите 0160    Преко поља и ноћом и даном. 0161    Кад се Бечу близо прикучио, 0162    Тилор-гора Михајила срела, 0163    А тамна га ноћца уфатила, 0164    Ноћца тамна и планина густа. 0165    Михајило калауза нема, 0166    Да проведе кроз планину војску, 0167    Па потеже од злата јабуку, 0168    У јабуки три камена драга, 0169    Која сјају ка’ три сунца жарка. 0170    На копље је јабуку метнуо, 0171    Па му сјаје до по горе црне 0172    Од јабуке, ка’ од жарка сунца. 0173    И он води војску кроз планину. 0174    Кад је био наврх горе с војском, 0175    Онда дите војску уставило 0176    И оваку заповид јој дало. 0177    Да открши свак јелову грану 0178    И затакне свак на своју главу, 0179    Па кад сађу на поље широко, 0180    Нека мисле јаничари Турци: 0181    Што с’ овако гора зањихала, 0182    Ал је гора, ал је вода ладна? 0183    Ту свак сиче од јелића грану, 0184    Меће јунак свак себи на главу. 0185    Тилор-гору они прелазише, 0186    Таман бечком пољу салазише. 0187    Ето зоре и бијела дана! 0188    Подранили Турци јаничари 0189    И у Тилор к западу гледали. 0190    Кад видили то чудо големо, 0191    Гдје се гора пољем зањихала, 0192    Из горе се жарко сунце рађа; 0193    Томе су се чуду зачудили, 0194    Асан-паши своме полетили, 0195    Асан-паши Турци говорили: 0196    „Асан-паша, мили господине, 0197    Ето нека, милом богу фала, 0198    Тилор нам се гора заиграла 0199    И гдје синоћ залазило сунце, 0200    Јутрос нам се одонуда рада.” 0201    Намах паши зло на уми било: 0202    „Није добро, дјецо јаничари! 0203    Јер се Тилор није заиграо 0204    Нит се из њег жарко рада сунце: 0205    То је круна Московића-краља, 0206    Који ће нам врло додијати.” 0207    Турци шаљу триста пашалија, 0208    Да отиђу гору уходити, 0209    Ал којих је триста одлазило, 0210    Натраг им се није повратило: 0211    Црна их је гора позобала. 0212    Опет шаљу триста пашалија, 0213    Да отиђу гору уходити, 0214    Ал и оте гора позобала. 0215    Кад се војска ближе прикучила, 0216    Бог припушти велика чудеса, 0217    Па он посла орла са небеса; 0218    Орле туче турске ћелетине, 0219    Кано дител старе букветине. 0220    Све падају млађани јунаци 0221    Под пусетом и бријетком ћордом, 0222    Када силна ударила војска 0223    С једне стране од Беча цесаре, 0224    С друге стране Московић Михајло, 0225    С треће стране Дунај сусретио, 0226    А с четврте орле прифатио. 0227    Уфатише у средину Турке, 0228    На Дунај су Турке наћерали. 0229    Први Турци Дунај прејазили, 0230    Турци стражњи по суву ходили 0231    Од Турака нитко не остаде, 0232    Него оста везир потурица, 0233    На свом коњу вранцу крилатоме. 0234    Када везир од Беча одмаче, 0235    Онда везир Бечу говорио: 0236    „Били Бечу, не бечи се на ме! 0237    Никад с тобом војевати не ћу, 0238    И дите ћу своје заклињати, 0239    Да са бечким не ратује краљем.”